Више од 250 џакова тешко разградивог отпада прикупљено је током неколико сати чишчења приобаља језера Ћелије у селу Златаре. Акцију су покренули мештани и Месна заједница Златаре, а у њој су, учествовали и грађани Бруса, Прокупља, Куршумлије, Крушевца, Александровца, односно бројни људи који воле то језеро.

-У јутрошњој акцији су учествовала 32 лица из поменутих места, а чистили смо око километар и по приобаља у Златару. Отпад је сакупљала и Милена Чикарић која има 81 годину – каже за наш портал мештанин Златара Милован Чикарић, који је са комшијама, али и пријатељима из других општина, заљубљеницима у природу, иницирао ову акцију.

Део прикупљеног отпада ће покупити бруско комунално предузеће, а део Јавно комунално предузеће из Крушевца.

Чикарић подсећа да је са члановима породице, комшијама и пријатељима, током претходних десетак дана покупио седамдесетак џакова отпада. Такође, позива све који би желели да помогну у чићењу приобаља језера да му се јаве на телефон 063/330 970.

-За среду 3.фебруар планирамо нови акцију која би почела од 10 сати. Заинтересовани могу да се јаве и ван тога, можемо свакодневно да организујемо групе од по неклико људи који би чистили одређене делове – поручује он.

Иначе, бруско ЈКП „Расина“ у петак 26.фебруара је уклањало дивљу депонију на Расини, код моста у Разбојни, како би се спречило да тај отпад, након обилних падавина, заврши у језеру Ћелије и угрози водоснабдевање више од сто хиљада људи из Расинског округа.

У језеру Ћелије је, подсетимо, крајем јануара, после обилних падавина, завршила велика количина отпада коју су са обала “покупиле” Расина и Блаташница. Због велике количине комуналног отпада који је тада плутао површином језера реаговали су “Србија воде”, крушевачки Водовод и Рибочуварска служба, поставивши заштитну баријеру како би спречили улазак отпада у водозахват.

Уследила је акција уклањања смећа са површине језера, а потом је ЈКП „Водовод – Крушевац“ у сарадњи са јавним комуналним предузећем из Блаца и Општином Блаце организовао акцију чишћења Блаташнице.

Аутор текста: Јелена Божовић